Ekologija vode

Da li znaš da količina slatke vode u odnosu na ukupnu vodu na planeti iznosi samo 3%? Ako uzmemo u obzir da je ekologija vode zanemarena, da su zagađenost i svesno uništavanje u konstantnom usponu, da li možeš da pretpostaviš koliko je onda malo i zaista čistog resursa slatke vode u tih tri procenta.

Ekologija vode i pojedinac

Slatka voda je vitalna za život, a ipak je ograničen resurs. Od sve vode na Zemlji, samo 3% je slatka voda. Iako je kritična za prirodne i ljudske zajednice, slatkoj vodi preti bezbroj sila uključujući prekomerni razvoj, ulivanje zagađivača i globalno zagrevanje. Imajući ovo na umu, svaki pojedinac bi trebao da se udružuje sa zajednicama, preduzećima i drugima kako bi smanjio zagađenje, povećao efikasnost vode i zaštitio prirodna područja kako bi se osiguralo da postoji dovoljno čiste vode za očuvanje divljih životinja i za zdravu budućnost za sve. Da li ti kao pojedinac doprinosiš očuvanju ovih malih procenata?

Voda je neverovatan element. Jedinstven je jer se prirodno može naći u čvrstom stanju, tečnom ili gasu. Kako se temperatura jezera, okeana, reka i drugih vodenih tokova povećava, deo vode će se promeniti iz tečnog u gas, skupljajući se zajedno u oblake vlage. Dok ovi oblaci lebde iznad hladnijih mora ili kopna, deo vlage pada kao kiša ili sneg. Kiša i sneg koji padaju na zemlju ili prodiru u niska mesta – napajaju vodonosne slojeve i podzemne vode – ili se spuštaju niz brda, formirajući izvorišta. Ovi izvori se ulivaju u potoke, koji se zauzvrat ulivaju u reke ili jezera. Na kraju, ove vode teku u more, pokrećući ciklus iznova.

Ekologija slatkih voda

Voda se može široko razdvojiti na slanu i slatku vodu. Slana voda čini 97% sve vode i nalazi se uglavnom u našim okeanima i morima. Slatka voda se nalazi u glečerima, jezerima, rezervoarima, barama, rekama, potocima, močvarama, pa čak i podzemnim vodama. Ova slatkovodna staništa čine manje od 1% ukupne svetske površine, ali u njima živi 10% svih poznatih životinja i do 40% svih poznatih vrsta riba. Uprkos njihovoj važnosti za život kao izvor vode za piće, održavanje useva kroz navodnjavanje, obezbeđivanje hrane u obliku ribe, snabdevanje domova električnom energijom kroz brane i premeštanje robe plovilima – slatkovodna staništa nestaju alarmantnom brzinom.

Životinje kao što su rakovi i ribe i koje zavise od slatkovodnih staništa nestaju brže od morskih vrsta i tropskih šuma. Ljudi su takođe pogođeni gubitkom slatke vode – više od 1 milijarde ljudi nema pristup čistoj vodi za piće, a 2 milijarde nemaju adekvatne sanitarne uslove. Ovaj nedostatak sveže vode jedno je od najhitnijih pitanja životne sredine.

Najveći neprijatelji ekologije vode

Zagađenje najviše smanjuje kvalitet slatke vode. Ovo je uzrokovano kombinacijom oticanja otpdnih hemikalija, lošim upravljanjem i ponekad zastarelim industrijskim procesima i nedostatkom adekvatnog tretmana kanalizacije i drugog urbanog otpada. Ovo zagađenje može dovesti do trenutnog smanjenja broja i vrsta životinja, uključujući ribe i vodene ptice, kao i do smanjenja rekreativnih aktivnosti i gubitka sredstava za život.

Ponekad su efekti zagađenja suptilniji, postaju jasni tek nakon što se toksične supstance nakupljaju u lancu ishrane dugi niz godina, uzrokujući urođene mane i bolesti kao što su deformiteti kod vodozemaca i različite vrste kancera kod ljudi.

Brane prekidaju slobodan tok vode pretvarajući reke koje inače slobodno teku u suštini u stajaće vodene bazene. Ispravljanje i produbljivanje reke može negativno uticati na kvalitet vode i migracije riba. Sezonske i dnevne promene u vodotoku i vodostaju mogu negativno uticati na reprodukciju nekih slatkovodnih životinja.

Kakvo je stanje u Srbiji, vidite na slici koja je preuzeta sa zvaničnog sajta Reuters.com, koji je pisao o zagađenju Potpećkog jezera u Priboju.

Neracionalna upotreba vode za poljoprivredno navodnjavanje, kućna potrošnja, urbana i industrijska upotreba može dovesti do nestašice vode. Ispumpavanje prevelikih količina vode iz podzemnih izvora ili reka i potoka može dovesti do isušenih rečnih korita i močvara. Rezultati mogu biti katastrofalni kako za divlje životinje, tako i za ljudske zajednice. Pomisao da nekada moćna reka Kolorado sada jedva stiže do okeana je bolan podsetnik da se prekomerna i neracionalna zloupotreba može desiti bilo gde.

Izvor: worldwildlife.org