Skuša

Skuša je vrsta morske ribe iz porodice skuša, koja ima mnogo zdravstvenih prednosti i zanimljivih osobina. U ovom blog postu ćemo reći nešto više o skuši, njenom poreklu, načinu života, ishrani i pecanju.

Skuša – izgled i karakteristike

Skuša je riba sa vitkim vretenastim telom i jako razdvojenim repom. Ima male peraje ili resice na leđnoj i trbušnoj strani tela tik pred repnom perajom. Po gornjoj strani tela je plavo-zelene boje sa karakterističnim tigrastim uzorkom, koji seže do boka. Trbuh je srebrne boje, a telo joj pokrivaju sitne ljuske.

Prosečna veličina skuše zavisi od vrste i područja gde se nalazi. Neki izvori navode da se dužina skuše kreće od 20 do 60 cm, a težina od 0,5 do 4 kg. Međutim, postoje i veće i manje vrste skuše, kao i razlike u rastu i razmnožavanju među populacijama.

Najpoznatija vrsta skuše je atlantska skuša koja je rasprostranjena i ekonomski važna vrsta koja se ponekad nalazi u ogromnim jatima. Ona u proseku ima oko 30 cm dužine i plavo-zelenu boju iznad i srebrno-belu ispod, sa nizom talasastih, tamnih, vertikalnih linija na gornjim stranama1 Ova vrsta se intenzivno lovi i prodaje konzervirana, sveža, zamrznuta ili dimljena1

Skuša ima sitne zube koji su raspoređeni u nekoliko redova na gornjoj i donjoj vilici. Zubi su oštri i zakrivljeni unazad, što joj služi za hvatanje i držanje plena. Skuša spada u plavu ribu i izrazit je grabežljivac. Njena glavna hrana su sardine, pa jata skuša obično čvrsto prate velika jata sardela i drugih pelagičnih riba. Veći deo godine skuše tako provode u velikim jatima u plovidbi na otvorenom moru, a u dubine se spuste samo zimi u vreme mresta. Stanište skuše obuhvata ceo severni Atlantik, a česta je i u Jadranu.

Kako pecati skušu?

Pecanje skuše može da bude veoma zabavno i uzbudljivo, jer se radi o brzoj i borbenoj ribi koja često skače iz vode. Postoje različite tehnike pecanja skuše, ali najčešće se koriste sledeće:

Pecanje na plovak: Ova tehnika podrazumeva korišćenje plutajućeg sistema koji se sastoji od plovka, olova, udice i mamca. Mamci koji se koriste za pecanje skuše na plovak su obično sitne ribice, kao što su sardine ili inćuni, ili veštački mamci koji imitiraju njihov izgled i pokret. Pecanje na plovak se obavlja tako što se sistem baca u blizini jata skuše i čeka se da riba zagrize. Kada se to desi, plovak će potonuti ili se naglo pomeriti, što je signal da se zategne štap i započne borba sa ribom4.

Pecanje na varalicu: Ova tehnika podrazumeva korišćenje metalnih ili plastičnih varalica koje imaju odbljesak ili vibraciju koja privlači pažnju skuše. Varalice koje se koriste za pecanje skuše su obično kašike, leptiri, tvisteri ili vobleri. Pecanje na varalicu se obavlja tako što se varalica baca u blizini jata skuše i povlači brzim ili sporim pokretima štapa. Kada skuša napadne varalicu, osetiće se jak udarac na štapu, što je znak da se započne borba sa ribom.

Pecanje na parangal: Ova tehnika podrazumeva korišćenje duge i tanke najlonske strune na kojoj su postavljene udice sa mamcima na određenim razmacima. Mamci koji se koriste za pecanje skuše na parangal su isti kao i za pecanje na plovak. Pecanje na parangal se obavlja tako što se struna sa udicama i mamcima spusti u vodu i vuče iza čamca koji se kreće sporom brzinom. Kada skuša zagrize mamac, osetiće se trzaj na struni, što je znak da se podigne parangal i izvuče riba.

skuša

Saveti za pecanje skuše

Pecanje skuše može da bude veoma zabavno i uzbudljivo, jer se radi o brzoj i borbenoj ribi koja često skače iz vode. Postoje različite tehnike pecanja skuše, ali najčešće se koriste sledeće:

Pecanje na plovak: Ova tehnika podrazumeva korišćenje plutajućeg sistema koji se sastoji od plovka, olova, udice i mamca. Mamci koji se koriste za pecanje skuše na plovak su obično sitne ribice, kao što su sardine ili inćuni, ili veštački mamci koji imitiraju njihov izgled i pokret. Pecanje na plovak se obavlja tako što se sistem baca u blizini jata skuše i čeka se da riba zagrize. Kada se to desi, plovak će potonuti ili se naglo pomeriti, što je signal da se zategne štap i započne borba sa ribom4.

Pecanje na varalicu: Ova tehnika podrazumeva korišćenje metalnih ili plastičnih varalica koje imaju odbljesak ili vibraciju koja privlači pažnju skuše. Varalice koje se koriste za pecanje skuše su obično kašike, leptiri, tvisteri ili vobleri. Pecanje na varalicu se obavlja tako što se varalica baca u blizini jata skuše i povlači brzim ili sporim pokretima štapa. Kada skuša napadne varalicu, osetiće se jak udarac na štapu, što je znak da se započne borba sa ribom.

Pecanje na parangal: Ova tehnika podrazumeva korišćenje duge i tanke najlonske strune na kojoj su postavljene udice sa mamcima na određenim razmacima. Mamci koji se koriste za pecanje skuše na parangal su isti kao i za pecanje na plovak. Pecanje na parangal se obavlja tako što se struna sa udicama i mamcima spusti u vodu i vuče iza čamca koji se kreće sporom brzinom. Kada skuša zagrize mamac, osetiće se trzaj na struni, što je znak da se podigne parangal i izvuče riba.

skuša

Skuša u ishrani

Meso ovih riba je ukusno i tamne boje, sadrži puno masti koje su veoma povoljne za vaše zdravlje. Od ukupno 12 g masti koliko ima u 100 g skuše, samo 3 g čine zasićene masne kiseline. Mononezasićene masne kiseline zastupljene su sa 4,5 g, a polinezasićene masne kiseline sa 2,9 g u navedenoj količini skuše. Skuša sadrži veliki procenat omega-3 masnih kiselina, čak dva puta više nego losos, i zbog toga je sjajna za regulisanje krvnog pritiska. Bogata je i selenom, koji zajedno sa proteinima stvara antioksidanse i jača imunološki sistem. Posebno se preporučuje trudnicama, zbog fosfora i magnezijuma.

Skuša takođe sadrži više od 10 posto preporučene dnevne količine kalcijuma, pa je tako dobar izvor vitamina D koji pomaže apsorpciji kalcijuma. Takođe je bogata antioksidansima, vitaminima A i B grupe. Skuša je odličan izvor niacina, dobar izvor tiamina, B12, riboflavina, pantotenske kiseline i kolina. Kalcijum i vitamin D, koji se nalaze u skuši, veoma su važni za jake kosti. Beta karoteni i vitamin E mogu pomoći u sprečavanju oksidativnog oštećenja ćelija, što može uzrokovati pojavu raka. B-kompleks je nužan i za normalno funkcionisanje nervnog sistema, a njegov nedostatak može rezultirati depresijom, umorom i opštim oslabljenjem imunološkog sistema.

bolonjeze stapovi
Bolonjez štapovi za pecanje

Bolonjez štapovi Bolonjez štapovi za pecanje su jedna od najpopularnijih vrsta štapova među ribolovcima koji vole da pecaju na tekućoj vodi. Ova tehnika ribolova je dobila ime po gradu Bolonja u Italiji, gde je nastala i gde se i danas najviše praktikuje. Bolonjez štapovi su obično teleskopski, dužine od 4

Pročitaj tekst»
bucov
Bucov

Bucov – ratnik voda Bucov je jedna od najpopularnijih i najatraktivnijih riba za ribolovce, jer je veoma borben, živahan i ukusan. U ovom blog postu ćemo vam reći sve što trebate znati o bucovu, njegovim karakteristikama, navikama, ishrani i načinima lova. Bucov – između srebrnog sjaja i snage Bucov (Aspius

Pročitaj tekst»
glavinjare
Glavinjare

Glavinjare Glavinjare su varalice koje imaju sitnu vibraciju i služe za lov grabljivica, posebno soma i štuke. Glavinjare se obično koriste na dubljim slojevima vode, gde se riba nalazi. Glavinjare mogu biti različitih oblika, veličina, boja i težina, zavisno od vrste ribe koju želite da ulovite. U ovom blog postu

Pročitaj tekst»
tolstolobik
Tolstolobik

Tolstolobik Tolstolobik je pravo remek-delo prirode. Njegovo srebrnkasto-sivo telo reflektuje svetlost na poseban način, stvarajući zračenje svetla i senke dok tiho plovi kroz vode. Njegova karakteristična veličina i oblik čine ga prepoznatljivim, a svaki pojedinačni primerak ima svoju jedinstvenu čar. U ovom blog postu ćemo vam reći sve što treba

Pročitaj tekst»
reka uvac
Reka Uvac

Reka Uvac Uvac je reka u Srbiji koja protiče između planina Zlatibor i Zlatar i predstavlja južnu granicu planine Zlatibor, te severnu granicu planine Zlatar. Na njemu su izgrađene HE Kokin Brod i HE Uvac i tri veštačka akumulaciona jezera: Uvačko (Sjeničko), Zlatarsko i Radoinjsko. Reka je poznata po svojim

Pročitaj tekst»
Deverika

Deverika Deverika je vrsta slatkovodne ribe iz porodice šarana koja živi u rekama, jezerima i kanalima Evrope i Azije. Deverika je takođe zanimljiva riba za nauku i istraživanje, jer se koristi kao model organizam za proučavanje različitih aspekata biologije, ekologije, evolucije, genetike, fiziologije i ponašanja riba. Deverika takođe služi kao

Pročitaj tekst»