Ribolov i ekologija

Zašto su ribolov i ekologija gotovo nerazdvojni? Ribolovci mogu krenuti u lov na ribu – iz zabave, hobija, sporta ili čak i da obezbede hranu – ali oni su takođe neki od najvećih zaštitnika vodenog okruženja. Ne možete uživati u dobrom pecanju bez velike brige o okruženju u kojem pecate. Ribolov i životna sredina su neraskidivo povezani, a procvat vodenog i kopnenog ekosistema je sinonim za dobar ribolov. Većina ribolovaca ne samo da voli i poštuje okolinu u kojoj peca, već se i trudi da zaštiti i očuva zdravlje vodenog ekosistema u celini.

Potreba za zaštitom životne sredine nikada nije bila tolika. Naše slatkovodni ekosistemi su krhk, ugroženi i na njih utiču brojne ljudske aktivnosti. Naše reke, jezera i potoci su pod stalnom pretnjom od poljoprivrednog isušivanja, konstantnog zagađenja, invazivnih vrsta, ispuštanja iz sistema za prečišćavanja otpadnih voda i industrijske delatnosti, eksploatacije i još mnogo toga. Reke su posebno podložne takvim pritiscima jer dok teku kroz poljoprivredno zemljište i naseljena područja, akumuliraju sve više zagađivača koji mogu dostići štetne nivoe u nejnim donjim tokovima.

Kako su ribolov i ekologija blisko povezani

Ribolov i ekologija kao i zaštita životne sredine idu ruku pod ruku. Većina ribolovaca razvija dubok osećaj odgovornosti kada je u pitanju zaštita, unapređenje i očuvanje vodene sredine. Pecanje menja način na koji gledate na okolinu. Uliva poštovanje prema svetu prirode i uči vas potrebi za održivošću i prirodnom ravnotežom.

Ribolovci igraju važnu ulogu u zaštiti i očuvanju vodene sredine. Oni deluju kao čuvari voda u kojima pecaju i često su prvi koji primećuju i prijavljuju incidente zagađenja ili druga ekološka pitanja koja treba da se reše. Drugi način na koji ribolovci i neribolovci mogu da pomognu u poboljšanju kvaliteta slatkovodnog okruženja je da pokupe smeće i prijave sve znake zagađenja, kao što su ubijanje ribe ili prolivanje hemikalija, odgovarajućem organu za zaštitu životne sredine. Takođe, samim svoj prisustvom dosta sprečavaju i dejstvo individualnih zagađivača, jer je mnogo onih koji će odustati od bacanja kese sa đubretom u reku ako primete da nisu sami.

Ko je odgovoran?

U Srbiji je nadležni organ Ministarstva za zaštitu životne sredine – Agencija za zaštitu životne sredine a pored toga postoje i mnoge nevladine organizacije ili udruženja građana poput Zelene stolice ili Environmental Engineering Group, koje se takođe bore za bolju i zdraviju okolinu. Uvek treba imati na umu jedno – kao pojedinci, svi mi donosimo odluke koje utiču na životnu sredinu i postoje načini na koje svako može dati svoj doprinos za vodene ekosisteme, bilo da je to razvijanje svesnosti o ekologiji ili samo to što ćete jednu plastičnu flašu baciti u kantu a ne u reku.