Slatkovodne ribe i njihove osobine

Veruje se da je život počeo pre nekoliko milijardi godina u okeanu. Stoga su sve rane ribe bile morske ribe. Vremenom su neka od ovih stvorenja koja žive u okeanima uspela da iskoriste neiskorišćene resurse, poput slatkovodnih reka i jezera. Preseljenje u slatkovodna staništa značilo je da će morati da se prilagode svom novom okruženju. Neke od ovih adaptacija postale su trajne i dovele do diferencijacije vrsta, odnosno podelu na slatkovodne ribe i one koje žive u slanoj vodi.

Skoro polovina svih vrsta riba živi u slatkoj vodi, što znači da plivaju u rekama, jezerima i močvarama koje čine manje od 3 procenta Zemljine vode. Širom sveta, broj vrsta slatkovodnih riba relazi preko 10.000.

Gde žive slatkovodne ribe

Osim u rekama i jezerima, slatkovodne ribe naseljavaju i močvarne predele. Slatkovodne močvare su važno stanište za ribe, beskičmenjake, biljke i ptice. One obezbeđuju prostor za hranjenje, mrest ili deluju kao prirodni ribnjak za mnoge vrste slatkovodnih riba. Močvare podržavaju raznovrsnost biljnih zajednica uključujući drveće, rogoz, trsku ili plutajuće i podvodne vodene biljke.

Šta se dešava ako se slatkovodne ribe nađu u moru?

Slatkovodne ribe imaju veću koncentraciju soli u svom telu nego voda oko njih. Zbog toga neprestano rade na tome da zadrže so u svom telu, a vodu izbacuju iz tela. Ako se slatkovodna riba stavi u okruženje slane vode, so bi preplavila njihovo telo u visokoj koncentraciji. Ovo bi dehidriralo ribu i ubilo ribu.

Ribe koje žive i u slatkoj i u slanoj vodi

Neke vrste slatkovodnih riba, kao što su losos i pastrmka, ne provedu celokupan svoj životni vek isključivo u sltkoj vodi. Izlegu se u slatkoj vodi, odlaze u more, gde žive dok se ne vrate u slatku vodu da se razmnožavaju. Zatim postoje i one koje to rade obrnutim redom, kao što su slatkovodne jegulje. Ove životinje se izlegu u moru, žive većinu svog života u slatkoj vodi, a zatim se vraćaju u okean da bi se razmnožile. Ribe koje mogu da žive i u reci i u moru su jesetra i losos.

Slatkovodne ribe - razlika od morskih

Ne postoje značajne anatomske razlike koje univerzalno razlikuju slatkovodne i morske ribe. Međutim, postoji ključna fiziološka razlika između slatkovodne i morske ribe. Razlika između morske i slatkovodne ribe može se naći u tome kako one regulišu vodu i soli u svojim unutrašnjim ćelijama, takođe poznato kao osmoza.

Slatkovodne ribe imaju škrge koje funkcionišu tako što raspršuju i filtiriraju vodu. One poseduju velike, dobro razvijene bubrege koji su u stanju da obrađuju velike količine vode. Morske ribe gube velike količine unutrašnjih telesnih tečnosti kroz škrge zbog osmoze. Pošto je slana voda manje razređena od unutrašnjih tečnosti ribe, slana voda žuri da zameni unutrašnje tečnosti u pokušaju da stvori ravnotežu. One zamenjuju izgubljenu vodu konzumiranjem velikih količina slane vode.

Okruženje koje se stalno menja je takođe primoralo slatkovodne ribe da se više prilagođavaju svom okruženju. Za poređenje, morske ribe su uspele da napreduju u relativno stabilnijem i većem okeanskom okruženju. Stoga su slatkovodne ribe generalno prilagodljivije širem spektru parametara vode u poređenju sa morskom ribom.

Kako zaštiti slatkovodne ribe

Slatka voda se odnosi na vodu iz reka, jezera, rezervoara, podzemnih tokova i drugih izvora. Voda se neprekidno isparava iz okeana, a zatim se vraća na kopno u obliku leda, snega ili kiše. Led i sneg se tope sa planina kako bi se slatka voda ispustila u naše reke, potoke, jezera i za snabdevanje podzemnih tokova.

Na naše slatkovodne ekosisteme utiču brojni faktori. To uključuje promenu i intenziviranje korišćenja zemljišta, krčenje šuma, odvodnjavanje, smanjeni protok, zagađenje, sedimentaciju i širenje invazivnih vrsta. Ova delovanja su imala značajne posledice po naše slatkovodne vrste, koje su podložne gubitku i degradaciji staništa, konkurenciji i grabežljivosti invazivnih vrsta, prekomernom istrebljenju i ukrštanju.

Slatkovodne ribe suočavaju se sa pretnjama ljudskih aktivnosti, kao što su prekomerni ribolov, zagađenje mora, gubitak staništa, izgradnja brana i unošenje invazivnih vrsta. Šta je neophodno uraditi kako bi ih zaštitili:

– Obezbediti prolaz ribama tako što će im se pružiti slobodan tok, jer ovo je jako bitna stvar u toku mrešćenja. Potrebno je uveriti se da im svi propusti, brane ili druge strukture omogućavaju da se slobodno kreću duž svog plovnog puta.

– Prekinuti prekomerni ribolov i neodrživo iskopavanje peska i šljunka u rekama i jezerima.

– Zaštititi močvare jer obezbeđuju važno stanište za domaće ribe. Močvare u ravničarskim predelima su dragocena, prirodna uzgajališta za domaće ribe.

– Pravilno odlaganje smeća. Ovo će pomoći u smanjenju količine otpada koji se izbacuje u vodene tokove ili ispušta iz otpadnih odvoda u more.