Smuđ

Slatkovodna vrsta ribe. Široko rasprostranjen u srednjoj i istočnoj Evropi. Nalazi se svuda u rekama i jezerima Baltičkog, Crnog i Aralskog mora. Evropski smudj, (Stizostedion, Lucioperca), nalazi se u jezerima i rekama istočne, centralne i zapadne Evrope gde je naknadno nastanjen. Zelenkast je ili sivkast, obično sa tamnijim oznakama, i obično dostiže dužinu od 50–66 cm .

Karakteristike i izgled smuđa

Smuđ je rečna riba koja ima dva leđna peraja i vretensasto telo blago prošarano tamnim vertikalnim prugama. Smudj ima dugačko, vitko telo sa leđima i bokovima su zeleni do plavo-sivi do smeđe-crni, stomak je beo do plavkast, a peraja su žuto-siva. Leđno i repno peraje imaju redove crnih mrlja na membranama, najveće i najizrazitije na bodljikavoj leđnoj peraji. Ostale peraje su bledo žute.

Ima krupne oči i retke zube. Vid mu je odličan, pa zato lovi u uslovima srednje ili smanjenje vidljivosti kao i noću. Što se težine tiče, smudj može da naraste do 15 kg. Prosečna težna ulova smuđa u našim krajevima je između 600 grama do nešto preko tri kilograma.

Kreće se, lovi i hrani pri dnu, dok noću prilazi obali i podiže se više ka površini. Hrani se živim i uginulim ribama i živi u nešto plićoj vodi nego som, takođe i bliže obali, obično sakriven u granju i u okolini podvodnih prepreka. Voli usporene rečne tokove pored samih matica.

Kada se peca smudj

Smuđ se peca cele godine osim u vreme mresta od 1.marta do 30.aprila. Takođe, svi ulovljeni primerci čija je dužina manja od 35cm moraju biti vraćeni nazad u vodu. Meso mu je belo, ukusno i bez masnoće i odlikuje ga i manje sitnih kostiju u odnosu na druge vrste. Smudj je snažna riba ali ne spada u velike borce i brzo se predaje. U zimskim uslovima ređe možete uloviti smuđa, ali će ulov svakako biti krupniji.

Poznato je da smudj najradije traži plen noću, međutim, uspešno se lovi rano ujutru ili predveče. Za vreme tmurnih dana lovi se i u podne. Smudj je lako uočljiv, dok lovi, primećuje se sitna riba, koja bežeći pred opasnošću pršti po površini vode. Mlađi i sitniji primerci smuđa najčešće u lov polaze grupno i u jednom pravcu.

Ako je voda mutna, smuđ traži hranu na površini vode. U svim ostalim slučajevima je na dnu ili u srednjim slojevima. S jeseni napušta dubinska skrovišta i izlazi u lov uz obale i na plićake.

Za izbor ribolovnog mesta najvažnije je da upamtite da se smudj najradije zadržava oko podvodnih krševa i kamenja, potopljenih stabala i drugih odbačenih predmeta, pod mostovima i u blizini potopljenih plovnih objekata. Prava mesta su mu još i tamo gde je dno tvrdo i šljunkovito i u virovima. Ima ga takođe i u limanima i maticama, najčešće nekoliko metara nizvodno od potopljenih prepreka u vodi.

Iako je grabljivica i za plenom juriša brzo i silovito, mamac uzima vrlo nežno i obazrivo, gotovo neprimetno. Ako otkrijete u kojim se slojevima vode kreće, lako ćete izabrati metod pecanja – plovak ili dubinski.

Ribolov smudja i mamac za smudja

Od mamaca se koriste kederi, živi ili parčad, vobleri ili silikonski mamci. Peca se pri dnu, pogotovo zimi, što znači na dubinku, džigovanjem i duboko zaranjajućim voblerima. U svakom slučaju, preporuka je da vobleri budu tanki i izduženi, veličine od 7 do 13. Rano ujutru ili u sumrak, smudj prilazi obali i lovi u gornjim slojevima vode, pa ga u ovim delovima dana treba pecati na klasičnu varalicu ili na plitko zaranjujuće voblere.

Dubinski ribolov smudja – kod lova na dubinu, čekanjem, olovo se stavlja na kraj osnovnog konca, a iznad njega na dva ili tri bočna predveza udice sa glistama (za sitnije smuđeve), dok se za one krupnije primerke stavljaju komadići beovice, bodorke, crvenperke. Ako smudja čekate na kedrovanu živu ribicu, olovo je takođe na kraju osnovnog ribolovnog konca, a metar ili dva iznad njega virbla (vrtilica), za čiju se srednju omču vezuje bočni predvez sa udicom na koju se stavlja živa ribica.

Bočni predvez treba da je dug bar pola metra. Tako će mamac moći nesmetano da se kreće gore-dole, da se okreće oko osnovnog ribolovnog konca be bojazni da će se u njega i zaplesti. Što je predvez duži, to je radijus kretanja kedera veći, naravno do odrešenih granica, jer dužina bočnog predveza ne sme biti prevelika da mamac dohvati dno. Tada postoji mogućnost da se keder prikrije u mulj ili pod kamen i tako skloni iz vidokruga smudja. Pri dubinskom ribolovu smudja, praktičniju su nešto duži štapovi.

Ribolov smudja na plovak – za ovu vrstu ribolova i nema nekih posebnih napomena. Jedino što treba koristiti nešto lakši plovak od onog kojim se lovi štuka. Lov varalicama najuspešniji je kada se vuku lagano i sa kratkim zastajkivanjem.

Pribor za pecanje smudja

Pribor za pecanje smudja mora biti relativno snažan. zadovoljavajuća mašinica je ona predviđena za 100m strune 0,35. Za varaličarenje se mogu koristiti strune 0,30 za voblere, dok je za dubinku dovoljno 0,40. Kako se smuđ krije ispod podvodnih prepreka, preporuka je da se on peca strunom 0,45 ili 0,50, zbog trenja i krzanja baš o ove prepreke.

Kada je izbor štapa za pecanje u pitanju, mišljenja su podeljena ali opšta preporuka za varaličarenje je štap brze akcije „A“, radi brže i snažnije kontre. Težina bacanja štapa zavise od težine mamca pa se tako za varaličarenje voblerima i metalnim varalicama koriste oni manje težine i obrnuto. Za dubinku, štap treba da je nešto sporije akcije i težine a dužina je idealna od 2,4 do 3,00 metra. Smudj se takođe može pecati i mušičarskim jačim priborom a kao mamac, u tom slučaju, koriste se veći strimeri.